Pitali ste
- Kako je moguće da jedan čaj ima tako širok spektar delovanja? Vaš Milax zvuči kao neka panacea.
Ne baš. Voleli bismo da je Milax doista svemoguć, ali to nikad nismo tvrdili. Istina je da čaj ima vrlo široko dejstvo, ali je to prevashodno zbog njegovog neposrednog uticaja na jetru i nadbubrežne žlezde, koje upravljaju mnogim bitnim aspektima metabolizma i imunog sistema.
Putem nadbubrežnih žlezda, Milax revitalizuje bubrežno tkivo i tako posredno snižava nivoe kreatinina i uree. Njegovo dejstvo na jetru omogućava njenu regeneraciju, ali je takođe podstiče da reguliše krvnu sliku. Taj, opet posredan, uticaj na krv uključuje i povećanje broja CD4 limfocita, koji su zaduženi da uklanjaju patogene i bolesne ćelije iz organizma.
Takođe se pokazalo da retrovirusi gube moć razmnožavanja po unošenju Milax-a u organizam, ali složićete se da je grupa retrovirusa maleni podskup ogromnog broja patogena koji danas haraju svetom.
Ukoliko je vaše zdravlje narušeno na neki način mimo bolesti navedenih u odeljku o Milax-u, ne možemo jemčiti da će vam naš napitak pomoći – samo da vam ne može škoditi.
- Kako možete da tvrdite da vaš čaj leči SIDU kad na hiljade laboratorija širom sveta bezuspešno traga za takvim lekom već decenijama?
Možemo, jer leči, i pozivamo sve skeptike da se sami uvere. Što se traganja farmaceuta tiče, samo ćemo vas podsetiti da se sva istraživanja vode u laboratorijama svetskih proizvođača lekova, koji zarađuju mnogo novca na koktelima za ublažavanje tegoba HIV-om zaraženih osoba. Naziv za takvu situaciju je: sukob interesa.
- Ako zaista imate lek za SIDU, zašto to niste obeznanili i plasirali ga na svetsko tržište?
Pokušali smo. Sredinom devedesetih godina, Milan Krunić je pokušao da dobije pismenu potvrdu o lekovitosti svog napitka od Zavoda za farmaciju Srbije. Verovatno videvši potencijalni značaj takvog proizvoda, odgovorni mikrobiolog Olivera Nedić je prvo Kruniću rekla da "to ne može tako" jer bi takav lek zasluživao Nobelovu nagradu. Na Krunićevo navaljivanje da samo želi da Zavod obavi potrebne analize, Nedićeva mu je uručila pismeno rešenje da Zavod ne vrši ispitivanje virucidnog dejstva lekova i pomoćnih lekovitih sredstava – iako je to jedna od glavnih fukncija ove ustanove. (Pogledajte faksimil ovog dokumenta.)
Ubeđen da se smena vlasti odrazila i na stanje u domaćem zdravstvu, Krunić se decembra 2000. godine ponovo zaputio u Zavod za farmaciju da bi mu ljubazna radnica na šalteru rekla 'u poverenju', da je nemoguće dobiti potvrdu za pomoćno lekovito sredstvo te vrste, jer zakon zahteva da bilje bude seckano po JU standardu koji ne postoji.
Sa druge strane, Milanova nastojanja da njegov napitak bude predmet kliničke studije naišla su na bespogovorno odbijanje lekara specijalista, koji su tokom svog opsežnog školovanja naučili da lek poput Milax-a nije moguć, pa da samim tim nije vredan ni razmatranja.
Što se plasiranja na inostrano tržište tiče, ova internet postavka je prvi korak koji smo učinili u tom pravcu otkako je naše izvozne napore prekinulo uvođenje sankcija i zatvaranje granica 1992. godine.
- Zašto ljudi koje ste izlečili od SIDE ne istupe i ne svedoče javno o delotvornosti vašeg napitka?
I sami smo se više puta zapitali, i došli do nekoliko verovatnih odgovora. Prvo, ljudi zaraženi HIV-om su velikom većinom ili narkomani ili homoseksualci. S obzirom na rašireno drušveno podozrenje, a neretko i prezir, sa kojim pripadnici ovih grupa često sreću, razumljivo je što ne žele da javno govore o sebi i svom iskustvu sa HIV-om.
Ljudi koji su se HIV-om zarazili na neki treći način – npr. greškom lekarskog osoblja pri transfuziji krvi ili heteroseksualnim polnim odnosom – verovatno zaziru od društvene stigme vezane za samu bolest. SIDA je zvanično još uvek neizlečiva, što znači da mnogi neće poverovati da je neko bio zaražen, a više nije. Pritom, bez obzira na napore određenih organizacija da se javnosti približe činjenice o HIV-u, svest mnogih ljudi je i dalje na nivou 1980-tih godina, kada se naširoko verovalo da se HIV prenosi dodirom, vazduhom ili poljupcem. A ne mali broj ljudi jednostavno neće da razmišlja: najlakše im je da HIV-pozitivne osobe isključe iz svog života.
I ne samo da oni kojima je Milax pomogao da pobede HIV odbijaju da javno govore o tome, nego se često dešava da po uspešno okončanoj terapiji prekinu svaki kontakt sa nama. Čini nam se da objašnjenje koje smo dobili od prve žene kojoj smo pomogli još početkom 1990-tih, i dalje važi: "Milane, mi se više ne poznajemo... Ti ne znaš kako je, triput sam se selila (pošto bi stanodavci saznali da je HIV-pozitivna)... Hoću da nastavim sa svojim životom."